Rezervacija karata
Radnim danima od 10 do 14h,
u Gradskom pozorištu,
ulica Bokeška br. 2,
tel: 020-665-087, 665-085,
i u KIC-u “Budo Tomović”
tel: +382/20-664-237
Pokrovitelj sezone:
Prijatelji Pozorišta:
Nakon premijere predstave Dobri Zloćko, tekst iz LUDUSA, br. 152 |
Nakon premijere predstave Dobri Zloćko,
koprodukcija Gradskog pozorišta Podgorica i
Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ sa Cetinja
29. i 30. aprila 2009. god.
Tekst iz LUDUSA, br. 152
Promene su u nama
Svaki naslov oksimoronske konstrukcije, oštrouman i duhovit, u sebi nosi neophodnan sukob dve nespojive reči, a to je osnov dobre dramske priče. Višeslojnost teme i ideja teksta Žanine Mirčevske, od edukativnih i socijalnih, do psiholoških i filosofskih, pružaju analitičke izazove glumcima vođenim sigurnom rediteljskom rukom Petra Pejakovića čijim tumačenjem ovaj tekst, prvobitno namenjen lutkarskoj sceni, dobija na kvalitetu. Naizgled obična bajka pokreće nova iščitavanja i želju da u njoj loše stvari postanu dobre. Otuda u osnovi ideje samog teksta promena ili grč. meta (lat. trans – traženje), kao mogućnost promene svih nas. To je ključna reč vodilja, predlog složenicama, ovde u funkciji predloška dramske radnje. Među razovrsnim tropima (metateza, metabola, metastrofa, metagonija), preko sposobnosti pokajanja protagonista - metanisanja, naročito čarobnjaka, na sceni, usmereni okom reditelja, prepoznajemo i metaforu i metonimiju, sastavne delove ljudskog izražavanja. Jer, čarobnjak Mrzlob živi u svima nama, pomalo i dobrima i lošima, a promeniti se nije jednostavno. Ta srodnost i sličnost sa njim nit je identifikacije i vezivanja za lik, a piščeva asocijacija postaje jasna ( lat. a meta – po pola, na jednak dobitak i gubitak ). Poput običnih ljudi on traži ljubav, grubo i pritvorno, ne znajući da se zaslužuje, čime pokazuje da je u potpunosti deo sveta manipulacija. Ipak, on je čarobnjak, ne zbog svojih moći, koliko zbog čarolije samopromene da od zlog Mrzloba postane Dobri Zloćko.
Bajka je piscu poslužila kao medij, a reditelju kao otvorena teatarska igra; priča o prijateljstvu devojčice i dečaka kao potka, učenje čitanja kao sredstvo, a čarobnjak Mrzlob i njegov pokušaj prikazivanja istine kao beskonačno traganje za ljubavlju i ostvarenju u nama samima. Njemu se događa preobražaj, a nama pitanje imamo li i mi šta da promenimo?
U saglasju sa tekstom reditelj nudi smislena tumačenja šireći ih kao saznajne koncetrične krugove u glavama malih koncentrisanih gledaoca. Jezikom današnjice rečeno, režijski elementi preciznog i logično-konciznog stila „zipovani“ su u predstavi, pa sveobuhvatnom umetničkom utisku prethodi njihova kompatibilnost sa ostalim elementima i promenljivostima čarobnjačkih moći.
Originalna, moderna i efektna muzika Ivana Marovića, protkana raznolikim spojevima instrumenata, uklapa se u naslovnu oksimoronsku zamisao. Ritmom dopadljivija najmalađima, ona je bila više nego dobra osnova Dejanu Đonoviću da se u tekstovima za songove razmaše pesničkim idejama i porukama neprevaziđenih ljudskih vrednosti. Savremenim bajalicama punim neologizama Mrzlob emocijama prenosi pažnju sa značenja na telo reči, najavljujući svoja dostignuća onomatopejama i „lirskim paralelizmima“. Petogodišnju Đinu, devojčicu koja sklapa tajni savez sa čarobnjakom (čest motiv prenesen u dečiji svet), spontanošću duha deteta, lako je na scenu donela Katarina Krek, nijansirajući sa istančanom osetljivošću i empatijom savet dat Mrzlobu i sposobnost da u njemu probudi najbolje.
Goran Slavić, kao radoznali Vuk, pokazao je vrcavo glumačko umeće šarmantnošću igre jasnih i brzih pokreta. Tajne simpatije igrane su elegantno i svedeno, a osećanje ljutnje i praštanja, našavši se pred iskušenjem ispita prijateljstva, tako suptilno da bi svakom dečaku mogao biti uzor.
Mrzlob ili Dobri Zloćko, koga odličnim transformacijama, nekad skoro u transu, tumači Dejan Đonović. Čarobnjačka uverljivost stvara nedoumice na klackalici dobro-zlog lika i ostavlja bez daha. Neobično je izvedena kameleonska ambivalentnost lika, kabare-igrača i šoumena, u kom se prepoznaje dugotrajna analiza i fizički najzahtevnijeg lika.
Željko Radunović - Kralj i Dijana Dragojević - Kraljica ostvarili su izvanrednu pojavu u crvenoj limuzini, zaokruženu obostrano uigranom partnerskom igrom. Upečatljive onomatopeje hitovskog aranžmana ostavljaju snažan utisak.
Insistirajući na mekoći pokreta za scenski pokret i koreografiju rešenja je dala Slavka Nelević. Naročito se izdvajaju tačke nestajanja i vraćanja slova u knjigu. Prekrasna slika kostima Jelene Đukanović osvaja likovnošću i funkcionalnošću gradeći vizuelni identitet predstavi. Nestvarno lepi, kralj i kraljica u epohi, doterani fluoroscentnim motivima, čaroliju čine kompletnom; dok je Mrzlobu udahnuta gizdava prefinjenost. Vlasulje i naglašenu šminku, inspirisanu dečijim poimanjem kraljevskog para, uradila je Nada Mijović.
Svetlosnim poigravanjima maštovitih black – light detalja savremenu dečiju sobu, u kojoj se komoda sa velikom knjigom kreće, a iz ormara izlazi automobil, u pozornicu pretvaraju reditelj i scenografkinja, takođe i dizajnerka fantastične lutke dinosaurusa spilbergovskog tipa (pokreće ga Goran Slavić ), kao i kraljevskog auta koji bi ponosno mogao nositi registarsku tablicu MNE/ PG 01 GPP, Smiljka Šeparović. Izrada dinosaurusa poverena je Zorani Milošaković - Tasić i Vesni Balać iz Beograda koje su ga učinile maksimalno uverljivim.
„Dobri Zloćko“ jedna je od tri veoma značajne predstave ovogodišnje sezone Gradskog pozorišta, kojom je Pejaković krunisao svoj rad poručujući da „moć i prava ljubav ne idu zajedno“, i da se svaka smicalica razotkrije, samo je važno da li joj je razlog dobro ili zlo.
Jelena Đonović, tekst iz LUDUSA, br. 152
Nazad na novosti